Албум
ИСТОЧНА СРБИЈА У ОБЈЕКТИВУ ЖЕЉКА СИНОБАДА
Чудеса обичног
То је чаробан предео, митских дубина. Купе и сфинге планина источне Србије памте више него књига и човек. Њени људи знају да живе са тајном света. Не постављају сувишна питања, не дају одговоре после којих се не може назад. Живот је, тамо, обред.
Путоказ
У КОШТУНИЋИМА, НА СУВОБОРУ, ПРВА СРПСКА ПЛАНИНСКА ПЛАЖА
Дарови земље и неба
Пише: Милош Лазић
Фото: Саша Савовић
Ходочашћа
МАНАСТИР СЛАНЦИ КОД БЕОГРАДА, МЕТОХ ХИЛАНДАРА
Под трећом руком Тројеручице
По предању, светиња је задужбина краља Драгутина Немањића. Нарочит значај манастир је имао у Стефановој деспотовини. Често су долазили Ђурђе и Јерина. Прича се да су овде некада почивале мошти Светог Стефана, архиђакона и првомученика. Поуздано се зна, пак, да је патријарх Герман 1961. у часну трпезу похранио честицу моштију овог светитеља добијену у Русији. Од 1969, када је манастир постао метох Хиландара, овде је и освештана реплика иконе Богородице Тројеручице. Молитве из Сланаца чују се далеко и делотворне су
Пише: Данијела Кнежевић Стевановић
Фото: Жељко Синобад
Сусрети
СЕДМА РУМСКА „ШТРАПАРИЈАДА“ И ЊЕНИ ОДЈЕЦИ
Све коњске снаге
„Коњи и ћурке су увек у моди“, кажу вицкасти Сремци. „А балвани су овде на власти већ деценијама.“ У Босни коње који вуку балване гоне „штрапари“. Тако их зову. За то су потребни снага, умеће и увежбаност. Кад направите такмичење у томе, добијете „Штрапаријаду“. Око ње се исплету, саме, многе приче, окупе многи људи. Ако неко још позове тамбураше…
Пише: Катарина Филиповић
Фото: Реља Поповић
Удица
КАКО ЈЕ СРПСКА ЕМИСИЈА „FISHING WORLD“ ОСВОЈИЛА СВЕТ
Повратак природности
Аутор Радомир Кркић највећу захвалност дугује домаћим ТВ мудрацима који су емисију „Свет риболова“ укинули. Да нису, никада не би закуцао на врата великих иностраних ТВ кућа. Данас се његова емисија снима на енглеском и емитује у преко шездесет земаља. Красе је једноставност и аутентичност. Ненамештеност. Природа без „фотошопа“, превага искрености и талента над великим буџетима и технологијом. Његови гледаоци знају да је „вода најбоље уземљење“
Пише: Владимир Јанковић
Фото: Архива саговорника, Жељко Синобад
Албум
БЕОГРАДСКЕ ПРОЛЕЋНЕ СТУДИЈЕ
Заљубљивање
Прегрмели смо још једну зиму. (А косило је. Многа места у нашим редовима остала су упражњена, нагло и заувек. „Милосрдни анђео“ части. Сећате ли га се?) Започет је нови круг, враћају се боје у наш свет.
Водич
СКИЦА ЗА УМЕТНИЧКУ МАПУ САВАМАЛЕ И ДРУГИ ПОДСТИЦАЈИ
Нова београдска креативност
Модерни сензибилитет града и нове уметничке праксе, нови медији и нове генерације преображавају оронулу и заборављену Савску падину, готово полунапуштену, у најкреативнији кварт српске престонице и овог дела Европе. Разбарушена, рустична, маштовита и неформална, Савамала одлично спаја културу и забаву, креативност и тржиште, старо и ново. Нагласак је на изразито домаћем уметничком изразу, српском и балканском, што у овај „дистрикт културе“ привлачи велики број странаца, жељних оригинала а не провинцијалних копија
Текст и фото: Драгана Барјакатаревић
Стазе
СА ДРАГАЧЕВСКИМ ЛОВЦИМА, УСРЕД БУЂЕЊА ПРОЛЕЋА
Нишан од доброте
Још крајем прошлог века лупили су шаком о сто: нема више криволова и небриге. Нећемо да празнимо него да пунимо. Нисмо убице него сарадници природе. Сада је њихово ловиште, иначе веће од неких држава, уређено и пуно. Срне, дивље свиње, фазани, тетреби… Однекуд са Таре дошли су чак и медведи. Ловце задиркују да су „шетачи пушака“, али они се не дају поколебати. Сада их је око петсто педесет. Одлично се разумеју у људе и животиње, у ракију и ловачки гулаш. Нема ловостаја једино на добре приче
Пише: Милош Лазић
Фото: Жељко Синобад
Посета
У СМЕДЕРЕВСКОМ ВИНОГОРЈУ, НА СВЕТОГ ТРИФУНА, ЗАШТИТНИКА ВИНОГРАДАРА
Дан у којем се чита година
Кад о Светом Трифуну пада снег или киша, народ вели да ће бити родна година. Људи који живе у ритму винске године друкчији су. Стрпљивији, умудре се, даље виде. Чују како земља дише и вино зри. А у Смедереву, последњој престоници средњовековне Србије, не може се диванити а да се не сети минулих времена, бољих и господственијих. Рецимо оних кад је чувени смедеревски винар Гаврило М. Ђорић брао награде у Токију и Лондону, Бриселу и Лијежу
Текст: Милосав Славко Пешић и НР Прес
Фото: Владимир Гогић
Казаљке
У МАЛИМ РАДИНЦИМА, У СРЕМУ, САТ НА ТОРЊУ РАДИ У СЕКУНД
Премерити време у равници
Издалека се увек прво види торањ. Како се приближаваш, однекуд израња село. Црквени торањ остаје оријентир за све. На торњу сат. Овај у Малим Радинцима ради непогрешиво. Златне руке Јована Ковачевића омогућиле су селу оно што многи градови немају, па ни оближња Рума. Делови за сат изливени су од бронзе у Пешти, у XVIII веку. Механизам покреће мотор за брисаче на „југу“, купљен на бувљаку. Сад сви знају колико је сати. А то, за почетак, није мало
Пише: Катарина Филиповић
Пролог
НА МОСТУ ИЗМЕЂУ ГОДИНА, БЕЗ ЛАМПИОНА
Светковине
„Светковина је предах у кретању света, с циљем да се обелодане вечна обличја. А та обличја, показујући се, тренутак проширују у засталу вечност.“
Албум
ИЗЛОЖБА У ПЕТРОГРАДУ ПОСВЕЋЕНА СРПСКОМ КОСОВУ
Под крилом анђела
На петроградском острву Јелагин, у летњем дворцу (данас музеју) руског цара Александра Првог Романова, од 11. до 25. децембра 2015. одржана је велика изложба Косово и Метохија, под окриљем анђела.
Стазе
У ПИРОТСКОМ КРАЈУ, УЗ РЕКУ ТЕМШТИЦУ, НОГУ ПРЕД НОГУ
Збуњивање судбине и календара
Кад зађе у кањон, путник мора да помисли на Колорадо. После га збуни црвено: црвено лишће, црвена земља и стене, црвене куће покривене црвеним каменим плочама. Нема РТВ сигнала, што помаже да се клупко приче одмота низбрдо. Тако се сазна о керуши која се оштенила у рупи пуној дуката. О санкама које се возе и зими и лети. О Каракачанима који су овде донели умеће прављења сира. О чобанину из Топлог Дола који је трговао са Александријом и Цариградом. После ће путнику бити јасно откуд он сам ту и зашто ће опет доћи
Текст и фотографије: Драган Боснић
Ходочашћа
У ВРБНИЦИ, НА ЗЕЛЕНГОРИ, ХРАМ НИКАО КАО КАМЕНА ПЕЧУРКА
За смирење предака и потомака
Лепота је то, синовче. Лепота орловска и тетребска, вучја и видрина. Нарочито кад озелени Зеленгора. Али свака стихија новије историје ломила се о плећа ове планине. Млела. Много је партизана и равногораца овде страдало. Од руке злотвора, највише од Немаца и Хрвата, али и у суманутом домаћем братоубилаштву. Свим тим страдалницима, роде, саградили смо ову Цркву светог Пантелејмона. Свим. Њима за покој и помен, потомцима за наук. Да нам се то зло, дај Боже, никад не понови
Пише: Милош Лазић
Фото: Саша Савовић
Небо
АСТРОНОМСКА ОПСЕРВАТОРИЈА У БЕОГРАДУ, ЈЕДНА ОД НАЈСТАРИЈИХ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Звездани каталог и небески друмови
Основана је давне 1887. по угледу на ону у Гриничу. Имала је оптички телескоп, тада један од највећих на свету, и библиотеку пуну раритета. Од првих издања Захарија Орфелина и Руђера Бошковића, до поклон-фонда Милутина Миланковића. Прво српско откриће једне планете збило се ту, 1936. године. Комплекс Опсерваторије најзначајнији је споменик историје науке у Србији. Данас се у њој изводе савремена астрономска и космолошка истраживања
Пише: Јован Вучковић
Фото: Драган Боснић
Албум
НОВОГОДИШЊИ ВРТЛОЗИ У БЕОГРАДУ
Град отвореног срца
Мало је примера да цела једна модерна метропола прерасте у велику журку, као што се то у неким периодима године збива са Београдом. Понајвише зими, у време новогодишњих и божићних празника. Све врца од шарма, лепих људи, добрих звукова. Од гостољубивости, исцељујуће нормалности, особеног хумора. Од аутентичне лежерности, у коју је уткана цела једна филозофија живота.
Бележница
РЕПОРТЕРИ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ“ НА КОСОВУ
Тамо где око засузи само
На неким другим местима се распричамо, паметујемо, споримо се. Овде смо тихи. Ослушкујемо шта допире из дубина историје, сагледавамо стихије под чији смо удар допали. Чекамо. Није ово обична земља. Пред светињама се шапуће. Они који су од странаца добили на поклон привремену превагу праве се да је све у реду и да ће њихових пет минута трајати заувек. Али дубоко у себи осећају да неће и то их чини врло нервозним
Текст: Милутин Станчић и НР Прес
Фотографије: Ђорђе Бојовић
Ходочашћа
ДОБРИ ПОТОК У КРУПЊУ, ЈЕДИНСТВЕНО ЦРКВЕНО СРЕДИШТЕ
Светиња у парк обучена
„Човек снује, а Бог одређује.“ Рађевци то добро знају од давнина, па су и прву цркву засновали тамо где су им анђели ноћу пренели кандило. Данас око те старе цркве постоји несвакидашњи парк са две подземне капеле, низ музеја, сабориште са отвореном сценом, столетна стабла липа, чесма Влајка и Дамјана, најстаријег и најмлађег од девет Југовића. Когод дође будна срца овде нађе благодат и смирење. Свега има, само једног нема: цена и ценовника
Текст и фотографије: Ненад Марковић
Албум
ЛИРСКА ХРОНИКА СТАРОГ ЧАЧКА
Гласови велике тишине
Још као несташни дечак због купања у леденој Морави изгубио је слух. Можда ће баш зато његове боје бити тако распеване и линије тако озвучене, пуне гласова. Драган Ћирковић (1909–1976) рођен је у чачанској занатлијско-трговачкој породици. Одрастао у Цветној улици и на тргу Велика пијаца, у језгру града. Уметничку школу завршио у Београду. Био одличан студент Бете Вукановић, Ивана Радовића, Симеона Роксандића. Године 1934. о њему пишу Време и Правда, а 1937. Политика. Иако је у Београду имао стан и материјалну сигурност, по завршетку студија вратио се у Чачак. Тамо 1939. приређује своју прву самосталну изложбу.
Оазе
У СУСРЕТ 80. ГОДИШЊИЦИ БЕОГРАДСКОГ КУТКА ЗА ЖИВОТИЊЕ И ЉУДЕ КОЈИ ИХ ВОЛЕ
Врт добре наде
Основан на Петровдан 1936, Београдски зоо-врт делио је судбину свог града. Имао је, дакле, узбудљиву историју, каква није за слабиће. Имао је мање директора но што је променио држава и политичких поредака. Имао је своје велике и мале јунаке, необичне дародавце, догађаје који су ушли у књижевност, на филм, у популарну културу. Историја Београда боље памти шимпанзу Самија, керушу Габи, алигатора Мују, слонове Тису и Миту, мечиће книнџе, него неке недорасле председнике влада и министре
Пише: Милош Лазић
Фото: Жељко Синобад, Јелица Вранић, Зоран Рајић
Шор
ТАРАШ, НА ТИСИ, У БАНАТУ, НА КРАЈУ ПУТЕВА ЗЕМНИХ И НЕБЕСКИХ
Европско село рода
Према званичном попису, у Србији се гнезди преко 1.300 парова белих рода, од тога око 1.000 у Војводини, а тачно 288 на подручју Зрењанина. У Тарашу је четрдесет парова са активним гнездима. Овде се о њима посебно брине, томе се и деца уче од малена. Праве се платформе на електростубовима за гнезда рода. Организована је и културно-туристичка манифестација „Дани тарашких рода“. Због свега тога, стигло је посебно признање од Фондације за очување природе „Еуро Натур“
Текст и фотографије: Миодраг Грубачки
Југ
У СРПСКОМ СЕЛУ КУЋЕВИШТУ, НА ОБРОНЦИМА СКОПСКЕ ЦРНЕ ГОРЕ, КРОЗ СЛОЈЕВЕ ПАМЋЕЊА И ЗАБОРАВА
Са зида гледају живе очи
У чудном пожару из 1984. изгорела је цела архива, укључујући и матичне књиге. Неко је мислио да се после тога о пореклу може преговарати. Али овде, као и у околним селима Побожју, Бањану, Горњану, Љубанцима, Чучеру, вековима живе аутохтони Срби. И светиње су им средњовековне, задужбине Немањића и њихове властеле. Данас ти људи опстају тешко, у сиромаштву, изложени тихој асимилацији и бучној кратковидости македонске државе. Круг неразумевања је све ужи, као омча. Ни Србија, изгледа, не уме да помогне
Текст и фотографије: Милутин Станчић