„Свет­ко­ви­на је пре­дах у кре­та­њу све­та, с ци­љем да се обе­ло­да­не веч­на об­лич­ја. А та об­лич­ја, по­ка­зу­ју­ћи се, тре­ну­так про­ши­ру­ју у за­ста­лу веч­ност.“

Ове ре­че­ни­це му­дрог Ка­ро­ља Ке­ре­њи­ја, исто­ри­ча­ра ре­ли­ги­је и кла­сич­ног фи­ло­ло­га, са­бе­сед­ни­ка Јун­го­вог и Хам­ва­ше­вог, до­ла­зе до нас усред зим­ских свет­ко­ва­ња, сва­ко­ја­ких. Про­сла­вља­ња за­штит­никâ на­ших до­мо­ва, је­дан Бо­жић и две Но­ве го­ди­не, бо­го­ја­вљењ­ске све­ча­но­сти, кон­цер­ти на пре­пу­ним тр­го­ви­ма и зо­ре у ка­фа­на­ма, хра­бро пли­ва­ње за крст у ле­де­ним ре­ка­ма и је­зе­ри­ма, спорт­ски спек­та­кли… Пу­но је го­сти­ју у на­шим гра­до­ви­ма и ку­ћа­ма, от­ку­ца­ва­ју ту­ри­стич­ки број­ча­ни­ци. Чак и љу­ди ко­ји се не уду­бљу­ју у ства­ри и по­ја­ве, ола­ки по­тро­ша­чи жи­во­та, осе­ћа­ју да у ва­зду­ху мо­жда не­ма пра­ве ра­до­сти, али тре­пе­ри не­што дру­га­чи­је од сва­ко­днев­ног. Они ко­ји до­бро раз­у­ме­ју сми­сао пра­зни­ка у за­јед­ни­ци при­жељ­ку­ју да нас то опле­ме­ни и раз­не­жи, учи­ни бо­љим, при­сни­јим и за­ми­шље­ни­јим. Да оја­ча оне нај­ва­жни­је ве­зе ко­је нас ве­жу за „ово ов­де“, за сво­је. Ни­су пра­зни­ци ту са­мо да се ис­пра­зни­мо не­го и об­но­ви­мо.

А ми смо у овом бро­ју по­шли у су­срет сто­го­ди­шњи­ци Мој­ко­вач­ке бит­ке, тих „цр­но­гор­ских Тер­мо­пи­ла“ и јед­ног од вр­ху­на­ца срп­ства. Чи­та­ли о све­том Са­ви и Ко­сов­ском бо­ју у ру­ском цар­ском ле­то­пи­су. Та­ба­на­ли по Зе­лен­го­ри и пи­рот­ском кра­ју. У бе­о­град­ској Оп­сер­ва­то­ри­ји ора­ли не­бе­ске дру­мо­ве. При­ча­ли бај­ке и из­у­ча­ва­ли срп­ску мо­ду 1960-их. Раз­го­ва­ра­ли са књи­жев­ни­ком Да­ни­ло­вим и пли­вач­ким шам­пи­о­ном Ве­ли­ми­ром Стје­па­но­ви­ћем. За­ви­ри­ли у ча­ри зи­ме у Вр­њач­кој Ба­њи.

Има­ло је шта да се ви­ди, чу­је и пи­ше. Има шта и да се чи­та. ✦