Албум
ЛИРСКА ХРОНИКА СТАРОГ ЧАЧКА
Гласови велике тишине
Још као несташни дечак због купања у леденој Морави изгубио је слух. Можда ће баш зато његове боје бити тако распеване и линије тако озвучене, пуне гласова. Драган Ћирковић (1909–1976) рођен је у чачанској занатлијско-трговачкој породици. Одрастао у Цветној улици и на тргу Велика пијаца, у језгру града. Уметничку школу завршио у Београду. Био одличан студент Бете Вукановић, Ивана Радовића, Симеона Роксандића. Године 1934. о њему пишу Време и Правда, а 1937. Политика. Иако је у Београду имао стан и материјалну сигурност, по завршетку студија вратио се у Чачак. Тамо 1939. приређује своју прву самосталну изложбу.
„Имали смо обичај да се налазимо увече испред гвожђарске радње. Ту је био он, Драган Ћирковић, ту је била клупа, а испред нас је био трг. Око трга кафане, бербернице, кројачки салони… Велика позорница живота“, пише редитељ Пуриша Ђорђевић. „У граду је било романа, али није било писаца. Срећом, био је Драган Ћирковић. Имао је лепу гргураву косу, висок раст, леп корак… Чудили смо се зашто толико лута улицама Чачка. Зар је то за сликање? Ти стари људи, те старе улице? И много година касније, схватио сам, гледајући његове слике, да је Драган за нас сачувао то време. Зауставио га у свој лепоти.“
Око Ћирковићевог атељеа на тргу створио се цео један чачански културни круг, у којем су били и такви ствараоци као сликар Богић Рисимовић или песник Бранко В. Радичевић.
„Те слике нису ни фотографски ни фактографски документ, него дубоки лични доживљај улица и тргова на којима је одрастао, међу тим живописним и многоликим светом“, вели Ђорђе Кадијевић.
У сусрет 40. годишњици смрти Драгана Ћирковића, подсећамо читаоца на његов град у времену. На лирску хронику каква и данас може помоћи и нама и нашим варошима. ✦ (Б. М.)
Илустрације: Тамара Ристић и архива породице Ћирковић
