Видици
ЉУБОМИР МИЦИЋ (1895-1971), ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ХТЕО ДА СПАСЕ ЕВРОПУ БАЛКАНСКИМ ВИТАЛИЗМОМ
Зенити наших слутњи
Није давао мира пуританцима и скоројевићима, великим малограђанима. Прогањао је буржује, ратне и антиратне профитере. Мислио да је боље залутати него огрезнути у устајалост. Веровао да ће Европу излечити нова уметност и да се она може покренути са слободних и чистих балканских планина. Са њим сарађују Маљевич и Кандински, Блок и Еренбург, Маринети и Вазари, Токин и Винавер, Црњански и Краков… Непријатеља је било мање, али су били опаснији
Пише: Петар Милатовић
Палета
ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ СЕРГЕЈА АПАРИНА У МОНТРЕУ, ШВАЈЦАРСКА
Утврђење у невремену
Овај мајстор и посвећеник, вороњешки и земунски, спада у круг одабраних који су отелотворили традицију у најсавременијим облицима. Живу традицију, органску, која се не преноси филозофским трактатима него умећем, духом заната, тихим спојем рада и сна. Швајцарска публика га је знала, још из времена када је блистао у сазвежђу сада покојног Етјена Шатона у дворцу Гријер. Знала је његов сликарски језик чији кључеви нису непосредно доступни. Сада, двадесет година касније, Апарин се вратио у Романдију и донео изненађења
Пише: Слободан Деспот
Палета
СЛИКАР ДИМИТРИЈЕ АВРАМОВИЋ (1815-1855) И БЛАГА СТАРЕ СРПСКЕ УМЕТНОСТИ
Светлуцање златних зрна
Школовао се у Бечу, али учио и на Атосу, у Солуну, Цариграду, Београду. Био је један од пионира обнове националне самосвести у култури. Хиландарску повељу данас имамо захваљујући његовом препису. Урадио је важне портрете, увео у српски икопнопис тему „Свети Никола враћа вид Стефану Дечанском“, био оснивач српске карикатуре. Његова „Апотеоза Лукијана Мушицког“ је ремек-дело. Романтичар формиран на класичном искуству, близак назаренима и симболистима, можда претеча надреалиста. До 3. маја, у Конаку кнегиње Љубице у Београду, пред нама је седамдесет седам његових дела
Пише: Дејан Ђорић
Фотографије: Жељко Синобад, Архива Народног музеја,
Архива „Националне ревије“
Средишта
ЛОЗНИЧКИ „КАРАЏИЋ“, ЈЕДНО ОД НАЈСТАРИЈИХ КУЛТУРНИХ И УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА НА БАЛКАНУ
Младост која не пролази
Од 1850. до данас, најбоље што је Јадар имао плело се у овом друштву и око њега. Помагао је и сам Вук Караџић. Застава друштва је одликована Орденом Светог Саве, а Аустроугари су му 1915. у Бањалуци судили. У Вуковом дому културе и данас ври, „Караџић“ окупља око пет стотина чланова. Наступају широм света, врхунски. Играју, поју, сликају, пишу. Знају да се традицији увек морамо враћати на креативан начин. И да смо живи онолико колико је жива она
Текст и фото: Ненад Марковић
Бајка
БУРНИ ДОГАЂАЈИ ЈЕДНОГ ЛЕТА У АЛЕКСИНЦУ
Женидба мачка Златка
Ма свашта се ту уплело и укрчкало, па се почетак и крај једва назиру. И три љуљашке на једном канапу, и бреза налик на зелено-бели рингишпил, и спасавање рањене гугутке. А онда се неочекивано оженио Златко и његова мама Маца постаде свекрва. Тада се Ика сетила делфина Јоце и смислила како да га спасе, бар у причи. Можда бајке зато и постоје да се у њима спасемо од злих рибара?
Пише: Небојша Јеврић
Илустрација: Михаил Кулачић
Стил
АЛЕКСАНДАР ЈОКСИМОВИЋ И МОДА ШЕЗДЕСЕТИХ
Српски одговор на модну револуцију
Био је први модни креатор на свету који је наденуо име својој колекцији. Националном наслеђу дао је модерни израз, друкчији од свега што је долазило са Запада. Уградио је у моду искуство српског средњовековног сликарства, фолклора, литературе. Његове колекције „Симонида“ и „Проклета Јерина“ изазвале су велико узбуђење у свету европске високе моде. Показао је свима колико је провинцијална имитација бесмислен и губитнички пут. Само ако смо аутентично своји можемо бити занимљиви другима
Пише: Драгана Барјактаревић
Бајка
ВРЕТЕНКО У ЗЕМЉИ ПСОГЛАВИХ
Опасни путеви храброг патуљка
Све је опет ту, и Црна Принцеза, и препреке, и бабароге, али нема понављања. Свако тим путем мора да прође сам, на свој непоновљиви начин. Као у гралској потрази, као уз Гору посвећења. У бајкама, као и у животу. Сами изаберите да ли ћете се из тамнице спасти тако што ћете заспати или пробудити се
Пише: Небојша Јеврић
Илустрације: Михаил Кулачић
Памјат
КОМПОЗИТОР ДАВОРИН ЈЕНКО (1835–1914) И ЊЕГОВ ВЕКОВНИ СЛОВЕНСКИ ПОЈ
Наш знаменити странац
Словенац рођењем а Србин делом, оставио је дубок траг у повести јужнословенске музике. Кад чујете „Где си, душо, где си, ’рано“ или „За тобом ми срце жуди“, помислите ли на њега? Написао је и српску и стару словеначку химну, сневао о држави свих Словена. Оставио Беч да би постао хоровођа у Панчеву. Доцније у Србији стигао до највиших почасти и признања. У Београду упознао Велу Нигринову, љубав свог живота. Преминуо у Љубљани 1914, док су горели Сувобор и Колубара. Своју последњу вољу исписао је ћирилицом
Пише: Петар Милатовић
Светионици
СЛИКАРКА НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ (1873-1915), СТО ГОДИНА ПОСЛЕ
Прави дух европске Европе
Својим животом и делом сведочила је врхунско родољубље, самосвест и умеће. Отворила је путеве модернизма у српској уметности. Прерасла своју средину и епоху, сликала је као они који ће тек доћи. Рушила је правила да би успоставила своја. Ни данас не могу да је заобиђу највећи светски познаваоци импресионизма. И свака српска генерација јој се изнова враћа, као што је показала управо затворена изложба у Дому Војске
Пише: Дејан Ђорић
Бајка
У ПОТРАЗИ ЗА ПРИНЦЕЗОМ КОЈА ЈЕ ВОЛЕЛА ПРИЧЕ
Плави рогови са звездицама
Приче се не лове, оне се живе. Кад живиш радознало и будно, кад се радо играш и сневаш, приче се плету саме. Нађу оне тебе, ако не нађеш ти њих. Знала је то и наша мала принцеза. Није хтела принца без добре приче. Ако нађе добру причу, у њој ће свакако бити и лепи принц. А Вретенко? Добри патуљак је причом разнежио чак и бабароге, спасавши и себе и њих
Пише: Небојша Јеврић
Око
ПАВЛЕ ВАСИЋ (1907–1993), СЛИКАР, КРИТИЧАР, НАДАСВЕ ИСТОРИЧАР УМЕТНОСТИ
Утемељени сведок епохе
Знао је своје домете. Његов типично београдски предратни грађански дух чинио га је опрезним, уздржаним и господственим, али уметност често тражи дозу лудила, луцидности и ирационалности. Написао је бесмислице о Шејки, одбио Видаков позив на интелектуални двобој, судио се са Главуртићем, озбиљан ударац добио од Лазара Трифуновића. На страну све то, био је и остао један од најбољих историчара уметности које смо икада имали
Пише: Дејан Ђорић
Друкчији угао
ЉУБАВ И МОДА У ВЕЛИКОМ РАТУ, ПРЕ СТО ГОДИНА
Живот увек нађе начин
Рат, наравно, није само фронт. Дотиче све равни живота, продире у све односе, доноси своја мерила. Искрсне на постеру, преокрене моду, окрзне љубав. Јасно, већина прича има трагичан крај, тек понека улива наду, неке су мале и присне, неке тајне и забрањене, неке попримиле епске размере, па се о њима и даље приповеда
Пише: Драгана Барјактаревић
Бајка
О МАЛОЈ ЈЕЛЕНИ, НАРАВНО ПРИНЦЕЗИ, КОЈА ЈЕ НАУЧИЛА МРАК ДА СИЈА
На крилима црног лабуда
Ономе ко уме да снева чисто и нежно, и ономе ко уме да нешто жели свим срцем, силе таме ништа не могу. Једна ружа може променити светски поредак. Псоглаве потере на крају прогута њихов сопствени лавеж. Свакога од нас чека, на некој далекој планети, дечак који четкицом за зубе чисти вулкане. Све то радознала деца науче док грицкају пржене рибице на сплаву „Код мачка Тоше“
Пише: Небојша Јеврић