Бајка
БУРНИ ДОГАЂАЈИ ЈЕДНОГ ЛЕТА У АЛЕКСИНЦУ
Женидба мачка Златка
Ма свашта се ту уплело и укрчкало, па се почетак и крај једва назиру. И три љуљашке на једном канапу, и бреза налик на зелено-бели рингишпил, и спасавање рањене гугутке. А онда се неочекивано оженио Златко и његова мама Маца постаде свекрва. Тада се Ика сетила делфина Јоце и смислила како да га спасе, бар у причи. Можда бајке зато и постоје да се у њима спасемо од злих рибара?
Пише: Небојша Јеврић
Илустрација: Михаил Кулачић
У баба-Видином дворишту у Алексинцу велика је бреза. На тој брези су три љуљашке. За Ику, Бранкицу и Николу.
Бака Вида седи на шамлици под брезом и уз помоћ три канапа све их у исто време љуља.
Гледана са стране, бреза изгледа као велики зелени рингишпил.
Баба Вида је као доктор Јојболи.
Само што не зна језик животиња.
Код ње увек долазе болесне мачке и птице.
Ујутру, кад сипа кукуруз кокицама, долете и гугутке и врапци да са њима доручкују.
Код баба-Виде, као код сваке праве баке, у дворишту је увек неколико мачака. Кад им даје храну, дођу и мачори луталице.
И углавном се сви добро слажу.
Мачор Златко и његова мама Маца никада не дирају гугутке.
Али једног јутра долутао је велики главати мачор из комшилука, без половине ува, сав у ожиљцима. Прави разбојник и мачор луталица, који се стално тукао по контејнерима. Када је видео гугутке како ту заједно са Златком и Мацом једу, како слободно кљуцају остатке попаре из посуде за мачке, мачор Главоња је помислио да су и гугутке за јело. Скочио је на јадну гугутку.
Ика је мачора нагазила на реп, а Никола и Бранкица су га појурили дозивајући бабу. И јурили су га све до капије.
А тад је мачор Главоња добио метлом по репу.
„И да се никада више ниси појавио!“ викнула је за њим бака Вида и кренула још једном да га удари метлом, али мачор Главоња је побегао и никад више се није у дворишту појавио.
Бежећи, ударио је главом о капију. Ако, тако му и треба.
Гугутки је било сломљено крило, па су је, док се не опорави, сместили у мали кавез који је висио са плафона кокошињца.
Сваки дан су јој друге гугутке долазиле у посету и доносиле семенке лековитог биља да би брже оздравила.
Када је оздравила, баба Вида ју је пустила из кавеза и ставила на брезу.
На одласку гугутка је рекла: „Чака!“ То на језику животиња значи хвала.
Наравно, разумела је само Ика. Она обожава доктора Јојболија и терала ме је да јој сто први пут читам о њему и мајмунима, па је запамтила да чака на језику животиња значи хвала.
СМИСЛИТИ СПАСОНОСНУ ПРИЧУ
После гугутке, у двориште је дошла једна страшно мршава маца, којој су пси одгризли шапу. Било је тужно и погледати.
Тако је било у почетку. Али после неког времена шапа је зарасла, а мршава маца је престала да буде мршава. Длака је почела да јој се сија. А како и не би, кад јој бабин мачак Златко сваки пут остави најбољи комад меса из своје порције.
Богами, видело се одмах да ће ту нешто озбиљно да буде.
И сад се та сасвим непозната мачка преселила код баке Виде у двориште, и то у Златкову кућицу. Спавају заједно.
Оженио се мачор Златко. А Маца, Златкова мама, само фркће по дворишту.
Никако не трпи придошлицу.
„Бако, је ли Маца сада свекрва?“ пита Ика.
Ику је лако одвести у Алексинац, али није тако лако вратити је отуда. За разлику од маме и тате, који неће баш увек да ураде оно што Ика нареди, баба Вида је врло послушна. Ика је задовољна и не жури јој се у Београд.
Ја сам љут као лептир.
„Добро, о чему да пишем кад ти ниси ту?“ питам је телефоном.
„Е, знам, ја сам смислила. Како је онај орао одлетео у гнездо, а патуљак Вретенко кренуо даље чамцем. И онда је видео како рибари, зли рибари, лове делфина Јоцу. Вретенко је позвао орла који је искљуцкао удице и ослободио делфина Јоцу.“
Обећавам чврсто да ћу то записати и, ево, испуњавам, сећајући се повратка са мора. Док смо гледали слике са летовања, Ика је почела да плаче.
„Али, тата, ја никад нисам стварно видела делфина Јоцу. А Јеца је видела!“
Утешили смо је обећањима да ће га сигурно видети. Нисмо знали да је Ика, шуњајући се около, ипак сазнала да су делфина Јоцу уловили зли рибари.
И онда се она, ето, досетила како да га уз помоћ патуљка Вретенка спасе, бар у причи. Можда бајке зато и постоје да се у њима спасемо од злих рибара? ✦