Светионици
СВЕТИ САВА У РУСКОМ ЦАРСКОМ ЛЕТОПИСУ (3)
Сербски чудотворци у Кремљу
Одмах по крунисању, Иван IV Силни наставио је градњу царског Кремља. Архангелски сабор живописан је као сабор предака у име којих влада. Ту су сви његови претходници, руски владари, у сјају и одеждама. Само четири личности нису Руси, само двојица нису у владарским него у монашким одеждама: Свети Сава и Свети Симеон, „сербски чудотворци“. Преостала двојица неруса: византијски цар Михаило VIII Палеолог и Свети кнез Лазар Српски. Само једна личност у Архангелском сабору насликана је два пута: Свети Сава Српски
Пише: Милован Витезовић
Фотографије: Александар Ћосић и Архива „Националне ревије“
Знамења
МАЛА ХЕРАЛДИЧКА ИСТОРИЈА БЕОГРАДА
Под орловским штитом
Златни печат из времена светог деспота Стефана најстарији је до данас сачувани хералдички траг о грбу српске престонице. Најстарија потпуна представа грба је у грбовнику из 1555. Под турском окупацијом Београд није имао знамења. Аустријанци и Угари су доносили и односили своја. Први јасан српски пропис о грбу Београда је из 1914, али је реализован тек 1931. Данашња обележја Београда су модификована верзија тог решења
Пише: Владимир Матевски
Белег
МАНАКОВА КУЋА И ЊЕНА ВРЕДНА ЕТНОГРАФСКА КОЛЕКЦИЈА
Упркос пролазности и забораву
У овој кући на Савској падини, подигнутој по свој прилици почетком XIX века, беху и пошта, пекара, механа, стан. Обновљена, године 1968. постала је дом лепе српске етнографске збирке Христифора Црниловића. Ту су ношње и накит, алати и прибори, рукотворине и оружје… Недавно је све то опет синуло, у још једној обнови, и Манакова кућа опет је постала важна тачка у Савамали, кварту креативности и културе
Пише: Драгана Барјактаревић
Век
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: БЕСЕДА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ (1916–2016)
За спас Црне Горе и свег Српства
Тако је своје ратнике у борбу позвао знаменити сердар Јанко Вукотић, на Бадње вече 1916. у Мојковцу, спасавајући образ и својој груди и своме залуталом краљу. „Ако 24 часа задржите непријатеља, одужили сте се Српству“, писао је сердару дан раније регент Александар Карађорђевић. И учинише тако, жртвом помогоше браћи, и постадоше бесмртни пример који занавек светли. И данас, у страшном растројству Црне Горе и Србије, то је жар на који се сви можемо огрејати
Век
МОЈКОВАЧКА БИТКА, У СВЕТЛУ НЕБЕСКЕ И НАРОДНЕ ИСТИНЕ
По светом косовском завету
Као што Господ није ишао на Голготу да буде поражен него је победио, па на Његовом крсту пише „Цар Славе“, тако су мојковачки јунаци својом врлином и племенитом жртвом надјачали зло. Били су вођени светолазаревским заветом и безусловном оданошћу за свој род. Званичној идеологији у комунистичкој Југославији то није одговарало, а некима не одговара ни данас
Пише: Протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић
Светионици
СВЕТИ САВА У РУСКОМ ЦАРСКОМ ЛЕТОПИСУ (2)
Трајно узвисити дело предака
Више важних српских нити уплетено је у рађање прве руске империје, од живе крви до високог закона. У Рјуриковичима има зрнâ Немањића, Драгаша, Јакшића, Белимужевића. Иван III Васиљевич је у правни темељ Русије уградио Савину Крмчију и Душанов Законик. Ана Глинска Јакшић је свог унука Ивана IV Силног, првог руског цара, васпитавала на житијима светог Саве и светог кнеза Лазара. На косовском завету учила га о царству небеском и вертикали светости. Братство Руса и Срба није само „срећна метафора“
Пише: Милован Витезовић
Фотографије: Александар Ћосић и Архива „Националне ревије“
Светионици
СВЕТИ САВА У РУСКОМ ЦАРСКОМ ЛЕТОПИСУ (1)
Књига у темељу Царства
Био је то најмонументалнији књижевни подухват у Европи, не само у XVI веку. Илустрована историја света од Постања до првог руског цара Ивана IV Силног. Десет хиљада краснописаних листова, близу двадесет хиљада илустрација рађених акварел техником званом „сербскаја колористика“, непознат број историчара и преписивача, више од четрдесет најбољих сликара. Цар-књига, једна од реликвија словенске империје. Место које у њој има српска историја, нарочито Свети Сава и Косовски бој, изузетно је. О томе сведочи и монографија „Свети Сава у руском царском летопису“, објављена на српском. Из ње, у овом и наредних два броја, „Национална ревија“ доноси цео уводни оглед приређивача
Пише: Милован Витезовић
Стогодишњица
ДА НИЈЕ БИЛО БОЖИЋА НА МОЈКОВЦУ, НЕ БИ БИЛО НИ ВАСКРСА НА КАЈМАКЧАЛАНУ
Црногорски Термопили
Све је било на страни нападача тог страшног и славног јануара 1916. Аустроугарских војника било је 150.000, црногорских само 43.000. Опремљеност митраљезима и артиљеријом 7:1. Али Црногорци, надахнути косовским заветом и херојским култом Обилића, знали су колика је светиња коју бране. Светиња Отаџбине и Слободе, светиња жртве за брата. Иза њихових леђа ка Албанији и мору повлачило се 90.000 војника и нејачи из Србије. Црногорци су чинили чуда од јунаштва, с потресним хероизмом извршивши задатак
Пише: Мишо Вујовић
Огледало
ПРИЛОЗИ ЗА БЕОГРАДСКЕ КАФАНСКЕ СТУДИЈЕ
Сигурна мушка кућа
Колико се зна, прва кафана на свету, у данашњем смислу, отворена је у Меки у XV столећу. Друга је била она у Каиру, трећа (из 1522. године) у Београду. Мада, Београд је и миленијум пре тога имао своја кафанско-мотелска свратишта звана пандокеони. Како год, вековима је био чувен по својим кафанама. Негде другде, од тих живописних података била би направљена велика магнетична прича и туристичка атракција. Уместо тога, неки би у Београду да угасе све аутентичне београдске кафане и странцима нуде оно чега ови код куће већ имају преко главе
Пише: Милош Лазић
Мостови
БЕОГРАЂАНКА ИВАНА АШКОВИЋ И ДРУГА ДЕЦЕНИЈА ЊЕНЕ „БИДАДАРИ“ ШКОЛЕ ИНДОНЕЖАНСКЕ ИГРЕ
Плес као пут увис
Треба се спустити до архетипа, у сам корен древног јединства. Уронити се у ту културу и пустити да вас она пробуди, промени. Сваки плес је врста молитве, обред давања себе на дар, уз пуну свест да је уметност нешто много више и важније од нас самих. Та мудрост, када ви овладате њоме и она вама, почиње да зрачи на Ваш живот и свакодневицу. Препознајете надвремену лепоту у свом телу и покретима. Научите да призивате оно најбоље што у себи имате. Тада плес постаје филозофија, митологија, бајка, нови живот. Преображај је дубок и делотворан, алхемијски
Пише: Драгана Барјактаревић
Подсетник
ДУНАВСКА У НОВОМ САДУ, САСТАВЉЕНА ОД ПОГЛАВЉА ЈЕДНЕ СВЕТЛЕ ИСТОРИЈЕ
Улица српске књиге
Данас је то место изласка Новосађана, незаобилазна туристичка траса. А од друге половине XVIII до почетка XX века у најстаријем делу ове улице, на простору не дужем од две стотине метара, радило је српских штампарија, књижара и књиговезница колико никада није на једном месту у целој националној повести. Тим књигама, календарима и часописима дичимо се и данас. И тешко је рећи да ли је ову улицу лепше прелистати или препешачити
Пише: Ђорђе М. Србуловић
Стогодишњица
РАШКА, НА НЕМАЊИНОМ ИЗВОРИШТУ, НАКРАТКО ПРЕСТОНИЦА СРБИЈЕ У ЈЕСЕН 1915.
У гнезду белих орлова
Основана указом кнеза Александра Карађорђевића 1845, погранична варошица се развијала брзо. Добила је школу, болницу, читаоницу, пошту. Доцније почињу да стижу европски културни обрасци, пословне норме и идеје, стилови градње и одевања. Али све то пресеца низ страшних и славних ратова. У јесен 1915. Рашка је четрнаест дана ратна престоница земље. Ту су Влада, Врховна команда, престолонаследник, дипломатски кор, хроничари и шпијуни. У кући Љубомира Курсулића донете су неке одлуке пресудне за будућност српске државе