Одлазак

ПРОФ. ДР ЖАРКО ВИДОВИЋ (1921–2016), ВЕЛИКАН СРПСКЕ КУЛТУРЕ

Сведок голготе, пророк васкрса

Био је у возу смрти којим је хрватска војска 1942. превозила сарајевске Србе у логор „Јасеновац“, на пут без повратка. (Тада је чуо изворну верзију песме „Ђурђевдан“.) Ипак је завршио у радном логору у Норвешкој, после побегао у Шведску, након рата вратио се у Југославију. Студирао, докторирао, предавао. Написао књиге од изузетне важности за српску културу и српску идеју. Рано схватио да нема краја српском страшном веку ни опстанка без унутрашње обнове. Зато је био на удару и србофоба и псеудо-Срба. Објављујемо делове његових ратних сећања која нам је недавно испричао

Пише: Дејан Булајић

Живот, романи

ПЕСНИК ЈОВАН ЗИВЛАК О ВРТЛОЗИМА КОЈИМА СМО ОПКОЉЕНИ И СУМЊИ У УТОПИЈЕ

На златној греди трагања

Свет мо­ћи је бес­кру­пу­ло­зан, не­у­хва­тљив, и зах­те­ва да све пот­чи­ни. Епо­ха ве­ли­ких спа­си­тељ­ских и еман­ци­па­тор­ских исти­на је за­вр­ше­на. Чо­век се кла­ти пред по­но­ром, у пред­ста­ви без хо­ри­зон­та. Све што до­пи­ре до нас је по­тре­сно и по­ве­за­но са злом. Круг се не за­тва­ра про­чи­шће­њем, из­ми­ре­њем са до­брим си­ла­ма жи­во­та. Кул­ту­ра и умет­ност су по­ни­же­не, три­ви­ја­ли­зо­ва­не, до­спе­ле у ру­ке је­два про­сеч­них ду­хо­ва и пре­тво­ре­не у се­зон­ско штан­цо­ва­ње.  Ми смо пре­мо­ре­ни, оку­пи­ра­ни и за­по­сед­ну­ти. Али све то ни­по­што не зна­чи да су шан­се Чо­ве­ка ни­штав­не

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић
Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Победник

МАРИНА МАЉКОВИЋ, СЕЛЕКТОРКА СРПСКЕ ЖЕНСКЕ КОШАРКАШКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ, ШАМПИОНКИ ЕВРОПЕ

Дати све и остатак

Од­ра­ста­ла је у по­ро­ди­ци слав­ног тре­не­ра, жи­ве­ла у мно­гим зе­мља­ма. При­вла­чи­ли су је глу­ма, фо­то­гра­фи­ја, је­зи­ци. Ко­ли­ко је ду­бо­ко у ко­шар­ци схва­ти­ли су тек кад је свој бе­о­град­ски тим уве­ла у Пр­ву ли­гу. По­сле се са срп­ском жен­ском ре­пре­зен­та­ци­јом по­пе­ла на европ­ски трон. Зна ка­ко се об­на­вља соп­стве­на уну­тар­ња рав­но­те­жа и из љу­ди при­зи­ва оно нај­бо­ље. Срећ­на је што по­зна­је сво­ју зе­мљу и што љу­ди раз­у­ме­ју су­шти­ну под­ви­га ти­ма ко­ји во­ди. Во­ли дух ка­фа­не и ста­ре пе­сме. Част је ме­ђу Ср­би­ма леп по­јам, што их ја­сно опи­су­је

Текст: Алекса Комет, Де­јан Бу­ла­јић
Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­це

Примери

ДРАГАН НИКОЛИЋ (1943-2016), БЕОГРАДСКИ „ПОСЛЕДЊИ ВЕЛИКИ“ И ЈЕДАН БОЉИ СВЕТ КОЈИ ЈЕ ОТИШАО С ЊИМ

Таква светиљка да будем

„Ни да­нас не знам шта под­ра­зу­ме­ва тај по­јам. Шта је то зве­зда? Ка­ко се то по­ста­је? Ве­ро­ват­но је то у све­сти дру­гих љу­ди. Се­би ствар­но ни­ка­да ни­сам до­зво­лио лук­суз да ми­слим да сам зве­зда, ни да сам нај­бо­љи, или на би­ло ко­ји на­чин ве­ли­ки. Ве­ру­јем да се ни­ко не­ће увре­ди­ти ако ово ка­жем: ми­слим да је то свој­ство бу­да­ла – ве­ро­ва­ти да си не­ко дру­ги“

Пи­ше: Ми­шо Ву­јо­вић
Фо­то: Жељ­ко Си­но­бад, Mиле Је­ле­си­је­вић,
Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“, Ар­хи­ва „Мер­ку­ра“

Видици

ПИСАЦ МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ О ЗЕМЉИ, ЈЕЗИКУ И СВЕТОВИМА КОЈИ ГОСТУЈУ У ПЕСНИКУ

Осуђени на чекање и верност

Зе­мља не­ма куд из се­бе, па ни ја из ње. Она ме је да­ла, она ће ме и узе­ти на­траг. Нај­те­же је оно роп­ство ко­је но­си­мо не­све­сно. Опа­сност по­чи­ње та­мо где и пут са­мо­по­ри­ца­ња, зам­ка „сток­холм­ског син­дро­ма“. Не­ка­да су вла­сто­др­шци пот­чи­ње­не др­жа­ли у не­пи­сме­но­сти, а да­на­шњи су схва­ти­ли да по­лу­о­бра­зо­ва­ност да­је бо­ље ре­зул­та­те. Поп-кул­ту­ра је за­чин по­тро­шач­ког по­гле­да на свет. Ин­те­лек­ту­ал­на по­слу­га ва­зда хр­ли ка оно­ме ко је тре­нут­но нај­ја­чи. На­ша је осно­ва у ван­вре­ме­ном и не­ви­дљи­вом, у над­и­сто­риј­ском

Текст: Ве­сна Ка­пор и НР Прес
Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Сцена

ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ, СВЕТСКА ОПЕРСКА ДИВА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ“

Божански оглашење у срцу човека

Пе­ва­ла је у сто два­де­сет пре­сти­жних свет­ских те­а­та­ра, ту­ма­чи­ла пре­ко се­дам­де­сет опер­ских уло­га. Би­ла је парт­нер­ка на сце­ни Пла­си­ду До­мин­гу, Хо­зеу Ка­ре­ра­су, Хо­зеу Ку­ри… До­би­ла мно­ге на­гра­де и при­зна­ња на свим ме­ри­ди­ја­ни­ма. Али зна да је сми­сао ње­ног жи­во­та, ка­же, да да­ро­ве ко­је до­но­си со­бом утка у истин­ско кул­тур­но на­пре­до­ва­ње срп­ског на­ро­да и ње­го­вих зе­ма­ља

Пи­ше: Да­ни­је­ла Кне­же­вић Сте­ва­но­вић
Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­це, Ар­хи­ва На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду,
Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“

Победник

ЗОРАН ТЕРЗИЋ, СЕЛЕКТОР ЖЕНСКЕ ОДБОЈКАШКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ

С погледом на Рио

Има­мо из­у­зет­не ства­ра­о­це у ра­зним обла­сти­ма, али, објек­тив­но, ни­ко ни­је то­ли­ко до­при­нео афир­ма­ци­ји Ср­би­је као спор­ти­сти. На­ши вр­хун­ски ре­зул­та­ти че­сто су за­го­нет­ка и за нас са­ме. Не­ма­мо но­вац, ја­ке ли­ге, до­бру ин­фра­струк­ту­ру. Би­ће, ипак, да иза све­га сто­ји од­ли­чан рад стру­ке и спор­ти­ста. Ако пре­че­сто ис­ти­че­мо и пре­у­ве­ли­ча­ва­мо сво­је ма­не, мо­ра­мо би­ти све­сни и сво­јих из­у­зет­них вр­ли­на. Не тре­ба да од­у­ста­не­мо од сво­јих осо­бе­но­сти и вред­но­сти, јер то нас и чи­ни на­ро­дом ме­ђу на­ро­ди­ма

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић
Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка, Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“

Живот, романи

ПЕСНИК ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ И ЊЕГОВ УНУТРАШЊИ ГРАД

Умеће кроћења вулкана

Пре­жи­вео је све мла­да­лач­ке еруп­ци­је и на­у­чио ка­ко осе­дла­ти ти­гра. Сти­гао до тач­ке где по­е­зи­ја по­зла­ћу­је свет. Где по­ста­је об­лик љу­ба­ви, об­ред, спа­со­но­сно за­стра­њи­ва­ње. При­пре­ма за од­ла­зак. На­пи­сао је ше­сна­ест збир­ки пе­са­ма, че­ти­ри ро­ма­на, јед­ну књи­гу ауто­по­е­тич­ких есе­ја. Пре­ве­ден је на осам европ­ских је­зи­ка. До­бит­ник ви­ше од пет­на­ест срп­ских и ме­ђу­на­род­них на­гра­да. И сва­ки пут из­но­ва проверава кључ за сло­вен­ске и ме­ди­те­ран­ске ко­до­ве ко­је но­си у се­би

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић
Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Победник

ВЕЛИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, НАШ НАЈБОЉИ ПЛИВАЧ

Српски „икс фактор“

Ус­пе­си су плод ис­трај­не ве­ре, огром­ног тру­да и са­мо­ди­сци­пли­не. Фер-плеј и спорт­ско до­сто­јан­ство се под­ра­зу­ме­ва­ју. Уло­га по­ро­ди­це је не­мер­љи­во ва­жна. И она енер­ги­ја по­др­шке у соп­стве­ном на­ро­ду ко­ја че­сто го­во­ри кр­оз вас. Мо­жда се ра­ди и о ге­ни­ма, на­шем та­лен­ту и бор­бе­ном ду­ху, исто­ри­ји ко­ја нас је ја­ча­ла ис­ку­ше­њи­ма. Не за­бо­ра­ви­мо ни пр­кос. За­пад­ња­ци то углав­ном не раз­у­ме­ју. Сма­тра­ју то моћ­ним и не­из­ра­чун­љи­вим фак­то­ром у сва­кој на­шој игри

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић
Фо­то: Архи­ва са­го­вор­ни­ка

Победник

БЕОГРАЂАНКА МИЛИЦА МАНДИЋ, НАЈБОЉА ТЕКВОНДИСКИЊА НА СВЕТУ

Дуг поглед са врха

Сва­ка ме­да­ља има бар две стра­не и све их мо­ра­мо зна­ти. Пр­ви ко­рак на пу­ту оства­ре­ња је ве­ро­ва­ње. Зла­то из Лон­до­на је ре­а­лан плод су­ро­вог тре­нин­га, са­му­рај­ске ди­сци­пли­не и ве­ли­ке по­др­шке. Оно је да­ло сми­сао мно­гим го­ди­на­ма мно­гих љу­ди. У Ри­ју, за­што кри­ти, оче­ки­ва­ња ни­су ма­ња. Кад је чо­век на пр­вом ме­сту свет­ске ли­сте, у бор­бу про­тив ње­га уно­си се мно­го ви­ше стра­сти и агре­си­је, па се и са тим мо­ра из­бо­ри­ти. Али нај­бо­љи зна­ју ка­ко

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић
Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Живот, романи

ВЛАДИМИР МЕДЕНИЦА, СРПСКИ ФИЛОЗОФ И ИЗДАВАЧ, ИСТРАЖИВАЧ КОСМИЧКЕ МИСТЕРИЈЕ МАЛОГ ЉУДСКОГ ОСТРВА

Иза сребрног огледала

От­крио је не­по­зна­ти кон­ти­нент. Увео у скри­ве­ни век, о ко­јем су са­мо не­ки од нас по­не­што зна­ли. Без ње­га ко зна да ли би­смо, и кад, спо­зна­ли ко су за­пра­во Фјо­до­ров, Со­ло­вјов, Фло­рен­ски, Фло­ров­ски, Ле­он­тјев, Иљин, Хо­мја­ков… Или Чин­гиз Ајт­ма­тов и Ан­дреј Пла­то­нов. Ура­дио је ви­ше не­го ка­те­дре, ин­сти­ту­ти, ака­де­ми­је. Мно­го ви­ше. Мно­го ду­бље и да­ле­ко­се­жни­је. Кад год же­ли­мо да да­мо при­мер за кул­тур­ни под­виг пр­вог ре­да, у овом вре­ме­ну из­гу­бље­но­сти и ве­ле­и­зда­је, мо­же­мо мир­но на­ве­сти ње­го­во име

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

Видици

РУСКИ ПИСАЦ ЈЕВГЕНИЈ ВОДОЛАЗКИН ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ“

Личношћу против масовног зомбирања

Са­вре­ме­на про­па­ган­да је то­ли­ко плит­ка да по­тра­га за исти­ном не зах­те­ва ве­ли­ке мен­тал­не на­по­ре. Истин­ски европ­ски чо­век не мо­же Евро­пу сво­ди­ти са­мо на њен за­пад­ни део. Срп­ски на­род се Ру­си­ма чи­ни као њи­хов соп­стве­ни од­раз у огле­да­лу, и обр­ну­то. Сва­ка кул­ту­ра је ло­го­цен­трич­на и мо­ра­мо па­зи­ти на сво­је ре­чи. Пи­сац сам пи­ше за­ко­не ко­је сле­ди. Од ње­га се оче­ку­је да ви­ди иза хо­ри­зон­та, из­ван ви­до­кру­га. Они за ко­је је чи­та­ње би­ло за­ба­ва и „уби­ја­ње вре­ме­на“ су оти­шли, али то ни­је ве­ли­ки гу­би­так за пра­ву књи­жев­ност

Пи­ше: Ве­сна Ка­пор
Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Победник

ВАЊА УДОВИЧИЋ, ВАТЕРПОЛИСТА И ШАМПИОН ЗАУВЕК, ТРЕНУТНО МИНИСТАР ОМЛАДИНЕ И СПОРТА У ВЛАДИ СРБИЈЕ

Најбољи никад не одустају

Жи­ви­мо у те­шком вре­ме­ну, са уру­ше­ним си­сте­мом вред­но­сти. Ба­нал­на и при­глу­па го­ло­ти­ња про­гла­ша­ва се атрак­ци­јом, а че­твр­то ме­сто на све­ту не­у­спе­хом. Сро­за­ни су кри­те­ри­ју­ми, обра­зо­ва­ње, мо­рал, укус. Де­мо­граф­ски смо све ста­ри­ја на­ци­ја, де­ца су нам пре­пу­ште­на са­ма се­би, све су ви­ше го­ја­зна, про­це­нат де­фор­ми­те­та ме­ђу њи­ма ви­ше је не­го за­бри­ња­ва­ју­ћи. Опо­ра­вак мо­ра по­че­ти од те­ме­ља, од по­ро­ди­це. Др­жа­ва има сво­је ва­жне за­дат­ке. Мно­го се мо­же на­у­чи­ти из спор­та. Он не пра­шта сла­бо­сти ко­је се по­на­вља­ју, не­го по­ка­зу­је ка­ко да их са­вла­даш

Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић
Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка, Дра­ган Бо­снић

Таленти

ЛОЗНИЧАНИН НЕМАЊА МАКСИМОВИЋ, ЗВЕЗДА У УСПОНУ ЕВРОПСКОГ ФУДБАЛА

Човек за велике одлуке

Ни­ка­да се ни­је гу­рао у пр­ви ред, на­про­тив, али од ма­ле­на баш он од­лу­чу­је исто­риј­ске утак­ми­це. Од ка­ко је пи­о­ни­ре „Ло­зни­це“ увео у нај­ја­чу ли­гу Ср­би­је, до пре­суд­ног го­ла Бра­зи­лу у фи­на­лу Свет­ског пр­вен­ства за мла­де 2015. на Но­вом Зе­лан­ду, или до не­дав­ног го­ла на Ки­пру ко­јим је пр­ва­ка Ка­зах­ста­на пр­ви пут у исто­ри­ји увео у европ­ску Ли­гу шам­пи­о­на. Још у ро­ди­тељ­ском до­му у Ба­њи Ко­ви­ља­чи на­у­чио је: „Успех не ме­ња пра­ве љу­де.“ И ка­да је био без клу­ба, на ули­ци, и са­да на свет­ском тр­о­ну, др­жи се исто. Пред њим је леп и те­жак пут, баш као и онај иза ње­га

Пи­ше: Не­над Мар­ко­вић