Удица
КАКО ЈЕ СРПСКА ЕМИСИЈА „FISHING WORLD“ ОСВОЈИЛА СВЕТ
Повратак природности
Аутор Радомир Кркић највећу захвалност дугује домаћим ТВ мудрацима који су емисију „Свет риболова“ укинули. Да нису, никада не би закуцао на врата великих иностраних ТВ кућа. Данас се његова емисија снима на енглеском и емитује у преко шездесет земаља. Красе је једноставност и аутентичност. Ненамештеност. Природа без „фотошопа“, превага искрености и талента над великим буџетима и технологијом. Његови гледаоци знају да је „вода најбоље уземљење“
Пише: Владимир Јанковић
Фото: Архива саговорника, Жељко Синобад
У некој расправи о томе ко је племенитији, пецароши су доказали да су испред ловаца. Тврдили су да, за разлику од ловаца, свој улов увек могу вратити природи, односно у воду, што у последњих неколико деценија и чине! Ово нам је недавно испричао Радомир Кркић, аутор најгледанијих документарних репортажа о риболову. Повод за наш разговор и дружење био је недавно потписан уговор са турском телевизијом „Јабан“ из Истанбула о правима за емитовање. Док српске ТВ станице откупљују турске срцепарајуће кич-серије, Радомир узвраћа серијалом врхунских емисија о „најомиљенијој забави доколичара“.
Сваки доследан циник приметио би да шах, лов и риболов и нису неки спортови, иако се прилози о њима објављују у спортским рубрикама.
– И нису – нерадо је потврдио Радомир. – Шах је, на пример, повратак логици, а лов и риболов повратак природи, оном што човеку у овом времену често недостаје, само што су попримили такмичарски карактер. Што кажу неки страствени риболовци, „вода је најбоље уземљење“, најчвршћа веза с природом.
ПЛИВАЊЕ С ПИРАНАМА
Прво што је у овој причи изазвало недоумицу, чак и сумњу, била је она одредница о гледаности, јер чак ни осведочени зависници од телевизијског програма нису могли из сећања да довуку емисију Свет риболова!
– Нажалост, код нас је приказивана само на кабловском каналу „Лов и риболов“, који свој програм емитује и у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији – објаснио је Кркић. – Али, емисија се данас гледа у више од шездесет земаља! Рецимо, посредством руске телевизије гледају је чак у двадесет шест држава. Америчка мрежа DMG емитује је на пет од својих осам канала, а прате је многи, од Јамајке и Тринидада и Тобага до Кеније. Ове репортаже гледају још и у Шпанији, Пољској, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Бугарској, Румунији… да не набрајам даље и не досађујем. Уосталом, ове емисије су, изворно, урађене на енглеском језику, а званичан назив серијала заправо је Fishing World!
Ипак, све је почело на српском, пре готово четврт века.
– Као просечан пецарош, ни бољи нити гори од других, гостовао сам код Миће Николића на Телевизији „Политика“, у његовој онда популарној емисији о риболову – сећа се Кркић. – Захваљујући томе рођена је идеја, а уобличио сам је годину-две касније с Драгишом Ковачевићем, тада уредником спортске редакције Телевизије „Студио Б“. За ту телевизију сам и снимио своју прву репортажу, што је за њих било новост. Касније сам прешао на „БК телевизију“, јер је Перица Карић, главни и одговорни уредник, имао нос за такве ствари. Захваљујући Радошу Бајићу, мом земљаку и пријатељу, крајем прошле деценије емисија се појавила и на РТС-у, али, нажалост, врло кратко. Због некоректног односа убрзо је угашена. Хвала им. Можда бих тада одустао, али ме је охрабрио пријатељ Стјуарт Едмонсон, Американац из Сан Дијега. Рекао ми је да су репортаже које снимам „истински изванредне“, он ме је и повезао са америчком телевизијском мрежом, која је одмах прихватила мој пројекат. Иако су знали да сам Србин, дакле припадник тамо оклеветаног народа, читав посао је склопљен и уговорен „на реч“. И када сам пре четири године потписивао уговор с руском „Стрим ТВ“, њихов директор је свечано изјавио да с посебним задовољством уговор потписује с једним Србином, и уплатио ми хонорар унапред.
Чуди га да неко на некој српској ТВ може проценити како риболов више није „у тренду“ и одлучити да то време уступи, рецимо, новокомпонованима.
– Немогуће. Рибари се од искона а потрајаће колико и људска цивилизација. Најраспрострањенији ресурси хране за све бројније становништво ове планете управо су у води: у рекама, језерима, морима и океанима. У најсиромашнијим државама риба и плодови мора већ данас практично су једини извор протеина.
ДОКУМЕНТАРНОСТ БЕЗ ШМИНКЕ
Од кад се сасвим предао овом задовољству, снимио је само шездесетак репортажа, што може да заведе на погрешан закључак.
– Због њих сам пропутовао пола света и баш се напецао – смеши се Кркић. – А пецао сам у Никарагви, Костарики, Гвајани, Барбадосу, на Куби, у Мексику, Сент Луису, на Флориди, Аљасци, у Тексасу, Ајдаху, Оману, Малезији, Тајланду… чак и у Румунији! Када снимају такве репортаже за велике телевизијске и продуцентске куће, тимови који то раде у просеку потроше бар деведесет хиљада долара за једну, а ја бих, с толиким парама, вероватно снимио десет. Али не зато што сам штедљив, већ због тога што на сва путовања најчешће одлазим само са сниматељем. С друге стране, то мало новца којим располажем не допушта ми да се бавим накнадним дотеривањем, па су моји прилози аутентични и збиља документарни, што сваки гледалац уме непогрешиво да препозна чак и ако није пецарош.
Као илустрацију, испричао је анегдоту о великом пропусту који је начинила екипа једног светски познатог програма. Толико су се занели „режијом“ да им је промакло да се риболовац што се рве са рибом, у три повезана кадра, сваки пут појављивао у различитој одећи и с другачијим штапом. Искусни водичи причали су Кркићу да многе екипе свој „богат улов“ врло често докупљују на рибљим пијацама.
– И мене ови наши умало нису опањкали за фалсификат када сам им једном показао фотографију са рибом-алигатором коју сам упецао у Тексасу – прича Радомир. – Та риба стварно има главу која неодољиво личи на алигаторову, по чему је и добила име, па неком ко не зна изгледа као да је накалемљена у „фотошопу“.
Ово чиме се бави, признаје, доживљава и као мисију.
– Одувек имам жељу да својим примером покажем младим људима да не постоје никакве препреке да представе свој рад и неком у иностранству. За оно што је паметно и добро, нема препрека. Можда је најзанимљивија илустрација моје идеје било то што сам пре четири године успео да одвучем Едија Гранта и Бору Чорбу на пецање у Гроцку.
Море, српска посла… ✦
Доколица
Да, кажу да је риболов „најомиљенија забава доколичара“. То може да посведочи и двеста хиљада регистрованих пецароша у оволицној Србији, уз бар још толико нерегистрованих.
Кључ
Српски телевизијски емитери са националном фреквенцијом често пласирају у јавности резултате мерења гледаности својих емисија, где увек бирају кључ по којем ће себе представити као шампионе. Али, указује Кркић, у ту трку никад не укључују и специјализоване програме, као што су „Дискавери“, „Хистори“ и „Анимал планет“, јер слуте како би прошли и шта би нашли у таквој трци.