Пре­гр­ме­ли смо још јед­ну зи­му. (А ко­си­ло је. Мно­га ме­ста у на­шим ре­до­ви­ма оста­ла су упра­жње­на, на­гло и за­у­век. „Ми­ло­срд­ни ан­ђео“ ча­сти. Се­ћа­те ли га се?) За­по­чет је но­ви круг, вра­ћа­ју се бо­је у наш свет.

Бе­о­град је и да­ље нај­по­се­ће­ни­ја ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја у Ср­би­ји. Свет­ски ту­ри­стич­ки ма­га­зи­ни и пор­та­ли и да­ље на­сто­је да про­ник­ну у тај­ну Бе­о­гра­да, да је за­бе­ле­же ка­ме­ром или опи­шу. „За­што се од пам­ти­ве­ка нео­бја­шњи­во за­љу­бљу­је у овај град?“ „Тач­но је да је то је­ди­на истин­ска ме­тро­по­ла на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма. Тач­но је да све оста­ле пре­сто­ни­це ЈУ ре­пу­бли­ка де­лу­ју, спрам Бе­о­гра­да, уско­гру­до и сит­ни­ча­во, штре­бер­ски и не­из­ле­чи­во про­вин­ци­јал­но. Али ни­је све у то­ме, има још не­што што нам из­ми­че и због че­га се увек вра­ћа­мо.“ „Све то има­те и дру­где. Али ов­де је не­ка­ко дру­га­чи­је, леп­ше.“ „Не знам че­му то­ли­ко му­дро­ва­ње. Ов­де се див­но осе­ћам, та­ко ла­ко и нор­мал­но, та­ко не­ис­фо­ли­ра­но. За­то стал­но до­ла­зим, као на опо­ра­вак. Не мо­же се то на­пра­ви­ти ни­ка­квом стра­те­ги­јом или нов­цем. Овај град и ови љу­ди то на­про­сто има­ју у се­би, та­кви су ро­ђе­ни.“

Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да пре­по­ру­чу­је овог про­ле­ћа – по­ред све­га оста­лог – па­ти­ке, ру­ке у џе­по­ви­ма и лак ко­рак. За­ђи­те на жи­во­пи­сне бе­о­град­ске пи­ја­це, у ста­ре ка­фа­не и че­твр­ти, спу­сти­те се на оба­ле. До­ђи­те на бо­га­те „Да­не Бе­о­гра­да“, на „Бе­о­град­ски ма­ра­тон“, „Ви­тез фест“, „Бе­о­град­ски ма­ни­фест“… Слу­шај­те „Април у Бе­о­гра­ду“.

Из про­лећ­ног из­да­ња пу­бли­ка­ци­је До­бро­до­шли у Бе­о­град, у из­да­њу ТОБ-а и про­дук­ци­ји „Прин­цип Пре­са“, по­де­ли­ће­мо са ва­ма не­ко­ли­ко фо­то­гра­фи­ја, та­ко бе­о­град­ских. ✦ (Б. М.)